Jedini razuman odgovor u situacijama kad nam sagovornik postavi neko pitanje zbog čije biste gluposti poželjeli da se zemlja pod vama otvori, i vi upadnete unutra, a ne on, od količine blama koji vam je prenio samim izgovaranjem dotične rečenice.
Najlogičniji odgovor bi, naravno, bilo lansiranje dotičnog u tri lijepe i pokušaj brisanja sjećanja alkoholom, ali, zbog količine ljudskosti koju svako od nas kol'ko-tol'ko posjeduje, maniri nam nalažu da te postupke ublažimo ovom jednostavnom sintagmom koja ne odaje nikakve znake emocija, pa zbog toga možemo proći nepovrijeđeno.
- Hm, moram da ti priznam nešto.. Počele su da me pale animal pornići i slike skuvanih pasa. Šta misliš, je l' to normalno?
- Pa.. To je teško pitanje, znaš..-------------------------------------------------------
- Htio sam da se učlanim u onu tajnu nacističku organizaciju, znaš na koju mislim, što je Zele član.. Mislim, jbg, slažem se sa njihovom ideologijom. Kome su potrebni crnci, cigani, Jevreji, a i mi, realno.. Ništa mi Srbi nismo pametno donijeli. Šta da radim?
- To je teško pitanje... :zviz:
Екстра дефка... Само пробај мало скратити реченице... Много мисли има у свакој! Мало више тачка, мало мање запета! Пушта је запета :Д
Ово ми је моја омиљена дефка икад, матере ми. Не знам што.
А то знам, увијек сам имала проблема с тим, па ме проф. тјерала да читам Андрића, потрудићу се да их скратим! :)
jao widrice , mala widrice.
plusitj
+
:3
Malo me sramota da priznam, al' to je istinit primjer. Ja sam bila sagovornik u tom dijalogu. :D
А био сам убеђен да сам ово коментарисао... О_о
Плусирао давно, похвалу бацам сада...! :-)
Само брутално! :))) +++
Teško, teško... :)
+++