Neka inostransko onostranska zajebancija koja se nadvija na naša prejaka pleća. Dokačiće nas, nema sumnje, jer je zavladala celim svetom.
1984.
-Desimire, znaš li ti da u Australiji pederi, onako pederski šetaju po ulicama. Priprema se kao naš slet, daleko bilo. Kad sam to video prvi put pomislio da sanjam, ali kad me jedan napudrani majmun ćapio za dupe jedva sam se uzdržao da ga ne opalim po labrnji.
-Majkle, da ne kažem Milivoje, nemoj više da pričaš o tim grozotama. Počeo sam da strepim od naših susreta.1989.
Profesorka, znate li da se sada knjiga može usnimiti na CD?
Dobro, a kako se to posle čita?
Lepo, sa računara.
Sedi Jovanoviću, nadam se da ja to neću morati da doživim da lektiru čitate sa ekrana.
jesu li uobičajena nejaka ovde postala prejaka sa namerom?
Direktore, svakakve budale smo trpeli decenijama-ove kao što su ovi sadašnji možemo i vekovima.
Razne bedastoće nam uturavaju u pamet, truju nas prezdravom hranom, valjaju nam belosvetske kršine kao new age tehnologije, ni ratovi nas nisu zatrli i tako...mislim da smo VEČAN narod. Postaćemo legenda čim nas istrebe.
Turgenjeviti, jeste, doživela je. To je dotuklo.
na dobro magare uvek dupli samar, i Bog na najveće muke stavlja one koje najviše voli, a mi smo nebeski narod :)
2014.
- Znaš u nekim azijskim zemljama žene rade za dolar dnevno u šivaonicama firmirane garderobe po čitav dan, bez pauze. Kad se jedna onesvesti od umora, odma ima druga koji stoji iza nje i čeka svoj trenutak da dobije posao
- To kod nas još nije došlo.
- Misliš?
Majav, odlična je!
S obzirom d'idemo unazad u razvoju, mislim da nema bojazni vezano za ovo čitanje :)
+
Moglo je ovde biti još otkačenih primera. Super! +