Recenica koju je svako od nas kao klinac cuo x puta, redovno sledi nakon sto, sa neskrivenim gadjenjem, odbijete ponudjeni kulinarski "specijalitet" vasih matoraca. Kulinarski specijalitet tipa: mozak, bubrezi, crevca...raznih upokojenih zivotinja.
Dobra stvar u svemu tome je sto mi nakon toga uvek bude drago sto nisam stanovnik Amazonije ili nekog takvog mesta i sto medju svim tim matorcima nije Bear Gryll.
Jesen u selu, ja 12 god, sprema se klanje nekog praseta ili svinje ili koje vec druge nesrecne domace zivuljke. Matorci veselo pripremaju serpe, nozeve i ostale stvari neophodne za operaciju "klanje 1993". Ovoga puta je to prase. Nije ni znalo sta ga je snaslo, a vec je pretvoreno u omanje gomile mesa i TOGA svuda po dvoristu...Sledi rostilj. Odvajam masnije delove sa mesa i uzivam u toplim i preterano slanim zalogajima...
Matorac: Sta to radis, pa TO je najlepse!
Ja: Izvoli ti!
Matorac: Slj, slj(masnoca nestaje uz smesak).
Mesar: Sinak doji 'vamo...probaj TO.
TO: Mojne brate, tako sam sluzav i beo i pun nekih zilica...:(
Ja: Fuj, sta je to?
Mesar: To?! Pa to ti je najlepse!...slj, slj, slj...
Baš zbog takvih gadarija sam od kuće morao da nosim u selo pun tovar "normalne" hrane, jer bih u protivnom radije umro od gladi nego jeo to što oni jedu.
Šta to bacaš, daj ovamo, da podmažem,lakše mi sklizne leba!