To treba da se voli, ne da se pljuje

Nakon višečasovnog rvanja u svim pozama i mestima u stanu...

- Aaaaaa, Krešimire, čekaj, bre, 'de s' navro... Boli me.
- Rek'o bi čovek da si se do sada navikla na moju močugu. Šta te sad boli?
- Pa, malčice sam presušila, delješ me već satima, svršila sam trin'es' puta...
- Šarliz, ja još nisam zadovoljio svoje receptore. Džabe se izvlačiš, nema stajanja, naguzi se!
- Ma, ne, ljubavi, ne izvlačim se, nego... pa, podmaži ga malko...
- Da, podmažem? Bez uvrede, srećo, ali to je tvoj posao.
- Dobro, evo ja ću :namešta se da pljucne:
- 'Alo, 'de s' krenula?! Šta to radiš?!
- Pa... mislila sam... mislila sam da ga pljunem...
- 'S' ti, bre, normalna? Treba da ga voliš, ne da pljuješ po njemu. Sa' ćeš za kaznu da dobiješ na suvo!
- Uuu, to Krešo, to mi reci! Volim kad si tako strog, neće biti na suvo, ponovo sam mokra.