Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.
Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....
Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.
Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.
- Čiko, daj mi tomahavk!
- Izgubio sam ga Zagore, ne znam gde je....
- Jedi govna!
