Toni

- Sinoć sam konačno obradio komšinicu.
- Ne seri?! Onu koju merkaš već mesec dana?
- Da bre, onu bombicu.
- Opa, do jaja, kako je bilo, pričaj?!
- Ma tebra, oduševljen sam, nema poze koju nismo probali.
- Au, zavidim ti, ispunio si svoje fantazije.
- U potpunosti.
- Čekaj, oćeš da kažeš da ste spavali, jel da?
- Vidi ga ovaj...
- Au, pa brate... to ni moj Pera, sa svojih 7 godina, ne bi pitao.
- Ovakvo pitanje možeš samo ti da postaviš.
...
- Joj, ne znam šta da radim, ubiše me neki mravi već dve nedelje.
- Ne seri, ozbiljno?
- Ma da, ima ih po celom stanu, a svaki dan ih sve više i više.
- Pa jel si zvao one iz dezinsekcije da ti poprskaju?
- Ma jesam, bili su već dva puta. Ne znam šta ću, juče mi baš ušli i u ostavu, baš sam u problemu.
- A što ne prospeš kilo šećera komšiji ispred vrata i malo mu još ubaciš kroz prozor?
- Šta lupaš ti... čekaj bre, pa to uopšte nije loša ideja.
- Da bre, moglo bi da upali, to ni mom matorom nikad ne bi palo na pamet, a važi za snalažljivog čoveka.
- E hvala ti, odoh, tj ajde i vi sa mnom, brže ćemo završiti.