Opsesija uglavnom ljudi u kasnim srednjim godinama i penzionera, da ništa nije za bacanje i da se sve može koristiti do iznemoglosti, ma koliko odrpano, pocepano, ružno ili pokvareno bilo.
Naravno, pošto mlađi ljudi vole prostor i veoma lako se odriču tih nepotrebnih stvari, prostim bacanjem u kantu ili oko kante, da se počaste Romulanci, stariji moraju to da iznesu iz kuće i ne postoji bolje mesto za to nego kuća na selu ili neka vikendica.
Jednostavno, ništa nije za bacanje.
- Ks ks, Nikola.
- Dobro veče komšija Rade, kako ste?
- Tiše malo. Dođi ‘vamo.
- Izvolite komšija.
- Pogle’j onaj tepih tamo.
- Koji tepih komšija?
- Onaj u kontejneru. Perin sin ga bacio malopre, a može da se iskoristi. Samo ga opereš i k’o nov je.
- Pa ovaj, možda je kupio neki moderniji malo, pa šta će mu onda ovaj stari.
- Pih moderniji. Ma nema on pojma. Ajde da mi pomogneš da ga iznesemo iz kontejnera, ogroman je.
- Pa šta će vam?
- U selo da ga odnesem. Ovde ne smem da ga držim, jer ako Pera dođe na kafu i vidi tepih, zajebavaće me da kopam po kantama. Brzo sad, da nas ne preteknu Mandovi. Oni k’o senzor da imaju kada se nešto veće baci u kantu.
Sve bi ta da bacaš u kontejner, al' nema bre....ima da se čuva lolo
Bravo. Odlična.
+
Neki od njih su nevidljivi, jednom sam odnela nešto, ne sećam se...video valjda i dok sam se popela nazad do trećeg sprata nestao je...
После првог пасуса лупих плушчину.... Много добро, а и истинито.... Има један чича у Чортановцима што има шупу пуну стиропора.... Ето, један много битан податак да поделим са вама....
Јбте, ја се насмејах, исплусирао, кад оно спазим ко је написао. Требало је да претпоставим.