Lik sa ubedljivo najbeskorisnijim savetima. On je uvek tu da ti kaže šta si trebao da radiš, a šta ne. Slušanje njegovih "saveta" jednako je podnošljivo kao slušanje propoveda osamdesetogodišnjeg profesora u penziji na lokalnoj televiziji o tome kako današnja mladež živi previše lagodno.
-U jebote, pao sam na ispitu.
-Trebao si da učiš.
- Ma ne kenjaj? Stvarno? Ja baš mislim da nisam trebao ni da naučim ovo malo što sam popamtio dva dana pred ispit. Hvala brate, prosvetlio si me.------------------------
-Opet ovaj Liverpul me sjebao na kladionici. Izgubiše od Istnortempton Junajteda, a ja igrao keca, kvota 1.20.
-Trebao si da igraš duplu šansu na Istnortemton, ili si trebao da igraš na golove. Ma i dvojku da si igrao, ali keca na Liverpul, nikako.
-Ne njajke? Nisam trebao, a? A ja baš volim da gubim pare, inače.------------------------
-Korpa, opet.
-Trebao si...
-A da se nosiš ti malo u pičku materinu?------------------------
-Kec na pismenom iz srpskog...
-Trebalo je da pišeš "trebalo je" umesto "trebao si".
-Trebalo je da te biju roditelji više.
Појма немам брате, било би неинтересантно да се завршава дефиниција са "обичним" примером. :) Моја нека теорија, не мора да значи да је стварно тако. :)
Ja kontam da je to zato što se sva tri razgovora vode između dva ista lika, pa je ovom drugom dokurčilo kenjanje ovog prvog. Mož biti.
Vidiš, možda je i to, Dvajte. Ja sam dosad uvijek razmatrao dijaloge kao da to pričaju različite osobe, nisam nikada potencirao da su to iste. Zato mi i jeste čudno. Ono pričaju jedni, pa drugi pa treći i onda ovaj prvi treći napušava drugog trećeg iz čista mira.
Jebiga, takav mi mozak, šta ću. Neko će reći da nemam mozga al' ko mu jebe mater.
Па то се подразумева.
Može li mi neko objasniti fenomen ovog trećeg dijaloga u primjeru definicija? Svaki puta je taj finalni dijalog završen sa MARŠ U PIČKU...A DA SE NOSIŠ MALO... NAGRUVAJ MI JAJA... i uvijek je kraći no ostala dva i uvijek je bezobrazan i vulgaran i uvijek maša poentu i razlikuje se. Što to?
Inače, + za defku, to je resto.