Trenutak istine

Posle svih izlazaka i pijanih noći u kojima se ne sećaš šta si radio i kako dolazio kući došlo je vreme da jedno veče izadješ trezan sa drugarima koji su i to veče rešili da se oleše od alkohola. Razlog zbog koga ne piješ je taj da ili si smrtno bolestan i piješ neke zajebane lekove ili to veče voziš pa si savestan i nećeš ni da lizneš alkohol. Sediš u separeu pored drugara gledaš ih u čudu i pitaš se koji li im je kurac. Oni preparirani u transu, svaka pesma ih pogadja, keze se onako zarumeneli i oznojeni, nazdravljaju na svaku sekundu i svaki put prokomentarišu to što ti piješ koka kolu i kako sa tobom ne bi ni trebali. Onda krenu i tebe da razvlače, da te grle i ljube, podižu na noge, da ti mrmljaju nešto na uvo i da ti se kače na vrat. To je taj trenutak istine kada shvatiš kakav si i ti kada piješ. Obavezno zapitaš sebe ma da li i ja ovako izgledam kad se napijem? I obećaš da više nećeš da piješ. Do sledećeg vikenda.