Tri posleratna druga

Oni koji dočekaše da isplate sve rate stambenog kredita.

Bilo ih je petorica. Kako se koji ženio, tako je uletao u kredit za stan na 30 godina. Rata po rata i eto ih. Sada proslavljaju ratosiljavanje bede.

Mika: Da popijemo Neši za pokoj duše. Ne prežive vezivanje za evro osme godine, siroma'. Naplata životnog osiguranja je bila jedino rešenje. Velike žrtve je podneo, jadnik. Slava mu.
:Svi prosuše po par kapi pa dobrano otpiše:
Žile: Bog da mu dušu prosti. Dete, donesi isto! A red je da se setimo i Šomija. Ono kad izgubi pos'o, koštaše ga glave. Čuo sam da su ga naplatitelji jurili do Brankovog mosta, kad im je utek'o. Herojski. Nek mu je laka crna zemlja. A što ti Savo ne piješ pivo na ovu vrućinu?
Sava: Ne ide Žile, otkad prodadoh bubreg one teške sedamnaeste kreditne godine, kabasto mi ne leži. Nego, jesu se vratili tvoji.
Žile: Žena jeste, u poluraspalom stanju, al mi deca nisu oprostila što ih dado' u belo roblje one krizne 2017-te. Smucaju se po belom svetu, mali je sitni diler, al zato ćeru unajmljuje samo elita. Miko, si dobro, što si ti stalno tako bled?
Mika: Ne spavam noćima, braćo. Progoni me keva u snu otkad je sa'ranih sa vilicom povađenih zlatnih zuba kad ono povećaše euribor na 17%. A i počelo da mi prokišnjava u spavaćoj, moraću da dignem kredu da zakrpim krov i popravim plafon, čuo sam, u Intesi daju...
Sava i Žile uglas: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

МБМиле Бубрег · 6. avg 2012.468