Kada je neko umetničko delo toliko dobro da se uživimo kao nikad do tad, kažemo da je trodimenzionalno. To je kad osetimo nešto sto nisu note dok slušamo muziku, nisu boje dok gledamo sliku ili nisu slova dok čitamo knjizevno delo. Dok slušamo muziku osećamo emocije izvođaca, sreću, radost, ali uvek jače tugu i bol.
lakse je da se naduvas