Trpaj k’o u orman

Ulaziš u bar, onako šmekerskim hodom, nadrkanom facom. Izraz tvog lica predstavlja mešavinu velikog mislioca, vuka samotnjaka koji je došao u grad iz neke selendre da osveti burazera, lika kome se kenja i prgavog individualca koji žene tretira kao stoku. Dolaziš do šanka. "Caree..isto" naručuješ piće, i u istom momentu se praviš važan što te poznaje konobar. Zatim sledi dobro poznati pogled.. " Muvam sve što diše "..spaziš zgodnu mačkicu prekoputa. Praviš čudan facijalis usmeren ka njoj, u pokušaju da joj namigneš. Sledi "Dotako sam dno života " faza..Prilaziš do nje, i baš one scene "slučajnosti" koje se dešavaju junacima holivudskih filmova, ti padaš, u tom momentu ti slučajno ispadaju 500 jevrona. U toj milisekundi, tom slow motionu. Iako si ispao Pajser, ti si sada nevidjeni dasa u očima pijane kurvetine, koja ti pritrčava u pomoć sa "Trpaj k'o u orman" natpisom na čelu.