Ture bure valja

Novinar: Evo pored mene je proslavljeni fudbalski as, Jaja Ture. Jaja, šta možeš da mi kažeš o svojoj, kod navijača, dugo iščekivanoj knjizi? Mora da je puna emocija jer, nije tajna da si se sa bratom borio sa siromaštvom dok nisi postao profesionalni fudbaler.
Jaja Ture: Upravo tako. Vidite, dok su ostali iz ovog dela sveta bežali od bede u Zapadnu Evropu, naši roditelji su nas zbog svog patriotizma osudili na siromaštvo, ali ni dan danas se ne kaju. Dok su upravo deca tih nafuranih gastarbajtera pikala fucu bubamarama po pariškim mini pičevima, ja i moj brat smo gurali burad jer loptu nismo imali i tako nabijali kondiciju. Burad koju smo krali iz raznih mini marketa jer kod kuće smo imali samo jedno u kome su bila dva krastavca, pola glavice kupusa i jedan karfiol. Mama nam nije dozvoljavala da ih pojedemo, uvek je govorila da će bure biti svečano otvoreno kad budemo potpisali prvi profesionalni ugovor jer šampanjac nismo mogli da priuštimo. Kažu ljudi kad sam potpisao za "Građane" da je "Crncu zinula guzica za pare". E pa gospodo jeste! Jeste, jer je taj isti crnac čistio govna sa cipela od jutra do mraka kako bi sebi kupio jednu krem bananicu i Koka Kolu, a onda uveče bivao lešen od strane oca jer nije kući doneo jetrenu paštetu za familiju. Nevin sam bio do svoje dvadesete godine. Za kurve para imao nisam, a rave iz škole me nisu htele jer nisam prao zube. Pitate se zašto? Zato što nisam imao četkicu. Još tada sam sebi rekao da ću i to nadoknaditi. Kada sam potpisao za Metalurg iz Donjecka i napokon pojeo krastavac i karfiol iz turšije, napravio sam žurku sa osam Moldavki. Znate, Moldavija je blizu Ukrajine pa nije bio problem otići u provod, a priča se da su od tih para tri štale i dve plevnje napravljene. I dan danas me ugoste kad ih posetim k'o dam sam im rod rođeni. Neka znaju svi koji ubuduće daju sebi za pravo na mi nabijaju na nos visoku platu šta sam prolazio kao dete, zbog toga je i ova autobiografija napisana prvenstveno, jelte.