Rečenica kojom prebacuješ svom detetu to što je svet koji si mu ti stvarao mnogo gori od onoga koji je za tebe bio stvorio tvoj otac.
Umesto komentara, jedna od mojih omiljenih pesama.
Vaša deca nisu vaša deca.
Ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.
Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer ona imaju vlastite misli.
Možete okućiti njihova tela, ali ne njihove duše,
Jer njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima.
Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas.
Jer, život ne ide unazad, niti ostaje na prekjuče.
Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele.
Strelac vidi metu na putu beskonačnosti, i
On vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka vaša napetost u Strelčevoj ruci bude za sreću;
Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje
Khalil Gibran
Malo je popularna arapska moderna književnost i dosta omalovažavana zbog neplodnog klasičnog perioda. Džubran mi je jedan od omiljenih.
Kurdistane, dobro ovo, štaviše - biografska defka u mom slučaju... Da li na nažalost ili nasreću, nesam čkolovala. +
Fala, fala, fala...svi oni koji su mi stavili pozitivne komentare mogu da ocekuju odabranu definiciju uskoro!
;-))
:+D, sada ne smem da ostavim pozitivan komentar...
Na žalost malobrojni su ti očevi koji su odgovorni, da ne kažem - koji odlučuju o tome kakav će biti svet.
A jbg...i to dete je jos manje krivo sto se zadesilo u takvom nekom sistemu i sto je taj sistem u kome raste ostavio posledice na njega.
Hocu reci, glupo je reci to "U moje vreme to tako nije bilo"... :-)
Ovo je mnogo dobro.