U moje vreme

U moje vreme Vukajlija je bila mesto prepuno alternativaca,zabavnih ljudi,inteligentnih individua sa smislom za humor. Zvanje Vukajlijaša je za sve bilo sveto,kao i za mene. U moje vreme,bio sam najmlađi Vukajlijaš sa jedanaest godina,što ne verujem da bih bio danas. Nedostatak reakcija i postera se tada nije osećao,bar sam ja tako mislio. Definicije su morale biti vešto napisane,gramatički ispravne i najvažnije,zabavne. Postojalo je ograničenje da tek sa 50 poena (lajkova,palčeva,kako god da se danas naziva) pristupi četu. Pazio sam šta pišem,kako pišem i naprezao mozak iz dana u dan jureći tih 50 poena. Eh te sreće kada sam uspeo,kao da mi se svet otvorio. Forum je sadržao dosta dobrih tema,ali najdraža ikad mi je bila tema o Vukinoj slavi. Danas imam sedamnaest,nastavio svojim putem i odavno raskrstio sa Vukom zbog razočarenja u ljude koji su počeli da je posećuju (čast izuzecima),ali uvek se rado setim svih ljudi koji su podigli ovaj sajt na nivo na kom je danas. Mnoge legende pamtim,kao što su Artemida,Obeliks,Kurd,Gvozdenović (čijih se zamerki i dan danas sećam),Che-Vu,Winston Beli,Neobavešteni,tvorac Vukajlije Kaizen. Ne znam da li su i dalje aktivni,želim da im kažem da nastavne da održavaju ovo mesto kakvim je bilo nekad. U moje vreme,imao sam drugi profil,ali posle 6 godina sam zaboravio šifru,tako da moram da pišem sa okrenutog lista i pod novim pseudonimom. Sve najbolje svima želi Brdja De Beli.