Tako uglavnom počinje setno podsećanje generacija rođenih pre 1970. godine, a koje su uspele da barem malo osete čari radničkog samoupravljanja u staroj Jugi, kako su joj od milošte tepali). Jes' da se tada nije zvanično verovalo u boga, ali ga uvek nekako pomenu kada se osvrću na vreme kada je pionirska zakletva još uvek nešto značila.
Bilo im je lepo, radilo se taman koliko treba, a plata im je bila lepa. Povoljni četrdesetogodišnji beskamatni krediti, friški stojadin, hrvatsko primorje, zagorele Šveđanke orne za pregled krajnika. Tu je bio i čuveni crveni pasoš, ključ koji je otvarao svaka vrata, da su se Džejms Bond i Sajmon Templar (poznat i kao The Saint) jeli od muke što ga nemaju u svom posedu.
Kapiram da velika većina pripadnike tih generacija još uvek ne može da prihvati da su ta vremena prošla. +
Mene je zahvatilo to vreme, te vesele osamdesete oko 9 godina. Od desete sam u sranju :)
+
Kapiram da je Tita, gorepomenuti bog...
Ili je on samo njegov mesija?
U svakom slučaju, Bože mi oprosti, boga ti takvog poljubim...