Od početka do svršetka, redom, do apsolutnog kraja, bez ostatka.
- Dve godine ona mene zavlači, ide sa drugima, nevina u lakat, čuva se za drugu bračnu noć....
A kad sam je najzad dohvatio, kad je došla u moje ruke, uhvatim da je deljem k’o da je Šiptarka, do balčaka iz prvog zaleta, triput bez vađenja, vazduh sam joj istero iz stomaka,...Šta da ti kažem sek’o sam je k’o šabački Romi opštinsku šumu kad su čuli da je Tito umro....
- U počep, znači?
- U počep, brate! Al’nije to sve...Sutra me zove, pita je l’može da padne neka repriza...
Ne može, rek’o. Što sam im’o s tobom, ja sam s tobom raščistio...
Jedino još možeš da mi pošalješ svoju mamu, taman još da podvučem crtu! The end...
