U pokušaju ( decko koji obecava )

Bio je duhovit i elokventan mladić sa dobrim rezonima, šmeker u najavi, stasit, kulturan itd.
Ali... Za glumu nije imao tu harizmu, muziku nije ljudski izučio jer to je stvar meraka, jezike nije hteo da uči ,,za prijemni" nego iz ljubavi prema jeziku, za prava sa previše svoje filozofije i umetničke slobode, književnost nije hteo da predaje u školi eventualno jednom inteligentnijem detetu po odeljenju, smatrao je da čovek napiše samo jednu pravu pesmu u svom životu pa zbirku pesama nije mogao da izda čekavši da ga pukne inspiracija i napiše nešto što bi pobedilo Miljkovića, sport odavno batalio jer su se njime bavili plitkopametni teretaničari.I dalje Nije pio, nije pušio, cure pod alkoholom ispaljivao za 10 i čekao svoju Lauru (kao Petrarka). Kad su roditelji zapretili da ga neće izdržavati, izdržavale su ga i dalje dobre drugarice kojima se nekad možda potajno sviđao i najbolji drug koji ga krije od svoje žene. Počeo je da se tripuje da je Džoni Štulić, posrnuli neshvaćeni vitez.
Do gradske legende nikad nije dogurao jer se nije kretao po fensi mestima i učestvovao po akcijama nevladinih organizacija jer su napinjački debili i zablejivači dece.
Serendao kako će da ode na Kubu i tamo proleži ono što mu život duguje za sve šlajfovanje i neuspeh.
Ostario je kao matori hipik i danguba koja je ipak zarađivala za život fotografišući svadbe i odeljenjske fotografije na kraju školske godine.
Klinci bi kosatom platili pivo da im posle fotki priča kako je nekad bilo u gimnaziji i kako je on tamo promenio neke stvari još kao učenik.

Možda je neki fakultet nekad i završio da mu ne bi već matori roditelji pričali kako nije ni akademski građanin.