Sve je počelo pre dvadesetak godina, onako, iz zajebancije. Hteo sam i ja da budem kul u društvu, da ispadnem faca, pa sam zapalio jednu na velikom odmoru. Prva mi se uopšte nije svidela, čak mi je i teško pala – pokušavao sam da se ne zakašljem i da zadržim suze koje su izbijale na oči. A onda druga, treća, četvrta... Kao što rekoh, hteo sam da budem kul. Sledeći korak je bio kupovina sopstvene paklice i pušenje i kad sam sam. Gotovo. Postao sam pušač...
Danas proklinjem taj dan, tu glupu cigaretu! Mrzim ih iz dna duše... A pitate me da li još pušim? Da, postao sam zavisnik. Navukao sam se ko raspali pajdoman na koku. Postale su deo mene, deo mog života. Pušim kad god se iznerviram, kad sam srećan, posle seksa, onu jutarnju uz kafu, posle obroka... Dovoljan je i najobičniji razlog. Ma ni razlog nije potreban – „Slušaj kako ptičice cvrkuću, daj da pripalim“...
Više mi i ne pričinjavaju zadovoljstvo, već obavezu, rutinu, deo života... Nekoliko puta sam pokušavao da ih ostavim, al ne ide. Dva, u vrh glave tri dana, a onda osećam tu neispunjenu prazninu između kažiprsta i srednjeg prsta, neku falinku u ustina, svrab na jeziku... i viola opet sam pripalio!
I svi ti štetni efekti. Ma sve ih znam, znam kako, šta, gde i kada. Mislim, ko još to ne zna? I oni natpisi na paklici zaista povređuju moju inteligenciju. Kao šlag na tortu, donesen je i zakon o zabrani pušenja na javnom mestu. Ne mogu ni da zapalim u kancelariji, već moram ko prosjak da džamim pred ulazom, bilo da je -10 zimi ili + 40 leti...
Kad se samo setim kako sam trčao na 800 metara, pikao fucu sa likovima u kraju... Ne d’o Bog da danas potrčim za autobusom – ostajem bez vazduha, kašljem tako jako, a onda gledam po asfaltu da mi pluća nisu izletela. A onaj miris, miris dima... ja sam navikao, ali znam da se uvukao u moje odelo, moju kosu, pa čak i izbija kroz pore na koži.
A govna sve skuplja i skuplja! Odrekao sam se sitnih dnevnih zadovoljstava koje sačinjavaju život da bi kupovao cigarete... ajde što sam se ja odrekao, jebiga, kupujem ih za sebe, ali zašto se moja porodica odriče? Zbog moje strasti?! Čuj „srasti“... smešno zvuči. Najobičnija smrdljiva zavist, koja me polako ubija, a indirektno i moje najmilije! Koliko sam samo puta potošio poslednjih 200 kinti, mesto da kupim sinu banane za koje me je molio...
Mrzim ih, kunem, proklinjem. Mrzim ih što su moja slabost, deo mene!
Definicija napisana za MizanTrophy.
od mene??? hahahahaha, kakav pojzeeeeen... ti si bre lud!
Ostavicu neocenjeno ali sto rece arei:
ovo nije hejt već neko mizerno kukanje i nedostatak karaktera, ako si zaista pušač.
A ja sam pušač i mrzim hejt prema cigarama a i ako ostavim cigare nikad ne bih srao nekome za cigare i kako mozes ti da znas kako je ako nisi pusac a nisi.
Ostavio cigarete posle pušačkog staža dužeg od starosti prosečnog Vukajlijaša (procena utemeljena na šturim podacima i logičkom zaključivanju). I zvocam pušačima, samo prijateljima, znaju da ih podjebavam.
свиђа ми се што није неки хејт чисто да хејтнеш нешто, него је онако искрен хејт, из дна душе према том злу+++
логично да није аутобиографска, не можеш у стомаку да чуриш :)
Hvala, DBSK... :)
Kontam da ne znaju svi da sam skoro napunio 19, a hteo sam da se stavim u lik nekog pušača... al dobro, svako ima pravo na mišljenje...
Dao sam + al me nerviraju ti hejtovi prema cigarama, brate ako smaraju po tv i svugde nemoj i po vuki da pises o tome.
Nadimče, hvala za plus, nije da ne mogu da živim bez toga, al ajde...
Drugo, mislim da ti komentar nije na mestu... Takmičenje je bilo da se opiše nešto što se mrzi, a ja ovo prezirem, jesino sam hteo da defku napišem iz ugla pušača...
Hvala, Bohore, naravno da nisam... :)
Čudna defka. Pretpostavljam da svi mi ovde definišemo hejt kao predmet kolektivne, dakle GRUPNE mržnje prema nečemu ili, prosto, iritirajućeg efekta određene pojave na njene svedoke. Predlažem da sad neko napiše defku tipa Ljudi koji kritikuju pušenje/pušače, jer to je pravi hejt a ne ovaj pokušaj istog. Ne ocenih.
hmmm, Profe...
iskreno, mnogo te cenim kao autora, smatram da si u vrhu istih, i cenim tvoje mišljenje, ali bih voleo da ti odgovrim:
1. Hejt ne definišemo kao predmet (makar ja ne) kako si naveo, već kao emociju...
2. predmet mržnje je veoma subjektivna stvar; ti i ja ne mrzimo iste stvari, pa prema tome defku sam prilagodio sebi, a ne tebi i drugim autorima; kontam da vi ocenjujete, al ja pišem ono što mislim da treba da pišem...
Једноставно - не разумем дефку. Шта је - не знам, али хејт није. Ваљда је то читава поента такмичења. Контрааргументе не знам како ћеш да ископаш...
Налазим баш кул то што хејт преводиш буквално = мржња. Зезаш, је л' да?:-)
Pa dobro, može biti da mi mržnja nije jača strana... ma serem i ja, nije mi pisanje definicija jača strana, a ne mržnja...
U ovom konkretnom slučaju, ne. Ne zezam... :)
Od mene imaš plus i omiljeno,jer sam kao srednjoškolac milion puta ostao gladan zbog keve koja je pušila dve pakle dnevno,i još uvek puši..
И шта сад ти очекујеш од мене???? Погле ми аватар!
Пристрасан сам по овом питању, хтедох да не оценим, ал рокно минус. Извини,вејве, један ко ниједан :)
Стани, ти озбиљно мислиш да у литерарном раду своје особине, срања не можеш да пришијеш фиктивној личности и онда да пишеш из њеног угла, а тај угао је заправо твој?
На страну што је дефиниција покушај патетичног кукања, ово је глуп коментар.
Нусми Вејв.
Можда је пушио ћалетова муда лололо
Ispravi "Kao šlag na tortu"
Dao sam minus jer ovo nije hejt već neko mizerno kukanje i nedostatak karaktera, ako si zaista pušač.