Pitanje koje većini žena prođe kroz glavu ako su starije od 30 godina i zadovoljne svojim životom. Na ovo prvo ih naravno nagoni pritisak sredine i okoline kao i strah da ne ostanu same, ali na ovo drugo želja da ne kuvaju i ne peru "preljubnicima", u strahu od stereotipnog braka.
Često ni sama žena ne zna šta hoće i ni jedan od izbora nikako da prevagne. A vreme prolazi.
-Ma bolje što se nisam udala, samo da kuvam, perem, peglam njegove košulje a on da ide kod ljubavnice, da dolazi kasno u noć pijan ja ne smem da pitam ni gde je bio ni sa kim, da me prebija svaki dan...
Sutradan:
-Što sam nesrećna. Nisam se udala, svi me ogovaraju, kažu da ću ostati usedelica... Kako to da ja ne mogu nikog normalnog da nađem?
(Samosažaljevanje)
Prekosutra:
-Ma i bolje što se nisam udala, danas sve same budale, da im budem služavka, da crnčim za džabe!
Začarani krug se nastavlja...
Последица Саманте, Кери и осталих назови срећних и успешних.
Е да, ако прође главом, тј не изогвори се, како је то онда сленг? -
ja sam ti dala minus, nekako, ovo uopste ne ide uz "zenu koja je zadovoljna svojim zivotom", ma koliko godina imala...
Ovo je zena nezadovoljna svojim zivotom koja ne zna sta hoce.