Udvajanje

Доказ како ситнице (удвајање) могу да униште живот у секунди.

Диван и сунчан дан, будим се и на столу ме дочекује кафа коју је скувала моја предивна жена. Срчем кафу великом брзином и већ осјећам да сам сјебао језик, али ко га јебе већ ћу да зажваљим ову своју принцезу и биће то ок.
Облачим некакав капут, кришом ока видим да су га пацови изгризли око врата па успут стављам и онај геј шал, јебига мора се, бјежаће људи од мене ако не ставим.
Излазим напоље, долазим на станицу и чекам тролу, отјерах кола на поправак ударио неког кера мјешанца пре неки дан и сјебао фар, шта ћеш живот је суров, мора се даље.
Улазим у тролу а у троли контрола. Долазе до мене карте немам фала Богу, вадим једну црвенку у паџе му је трпам он се окреће и све супер.
Долази моја станица, спремам се да изађем, али који курац, испред мене две бакуте развезле причу о шверцу прије 30 дина преко мађарске границе, немогуће.
Покушавам лијево, десно, кроз средину не успјевам. Дерем се као во да ме чују али курац, очигледно су заборавиле апаратиће за уши. Промакла је моја станица, шта да радим, осјећам се као дебил, од нервозе вадим штило од сикире што сам понјео шефу и ударам лијеву бакуту по сред главуче, обезбјеђење скаче на леђа, о не нека сам проклет ово ми није требало.
Следећег дана се будим са тетоважом ЦЗ19987-32, дижем главу и видим великим словима пише ЦЕНТРАЛНИ ЗАТВОР, мој живот је уништен.
ПРОКЛЕТ ДА ЈЕ ГСП, И ВЛАДА, ДАЈТЕ ИМ ВЕЋЕ ПЕНЗИЈЕ ПА ДА НАМ ВИШЕ НЕ СМЕТАЈУ!!!