Uhvatiti majmuna

Upravo si se vratio kući sa šljake, bled, unezveren i potišten. Kontempliranje o samoubistvu ne pomaže, kao ni svež novembarski vazduh, optočen neformiranim pahuljama. Staropramen četiri komada, 200 kinti u supermarketu na sniženju, popio si dva, šašoljiš mošnice autopilot metodom i gledaš kako Roni maši nekoliko puta iz snuker pozicije, sve kako bi dobio na kraju. Baraba britanska. Ložiš kotao, 'nako besomučno, sa planom da se zavališ u fotelji i repriziraš The wire, uz kombo preostala dva Staropramena i nasumičnom žestinom. Ima one rođakove sterlejke što silazi metodom manjeg otpora. Vibratorna senzacija prestarelog androida, poruka od Dragoša, otvorila se nova kafana u blizini. Tu su nekada matorci pikali pišpirić u pare, ne može biti dobro, ali hajde, mali frižider, a od čizkejka nije imalo mesta za preostale limenke. Aušvic pokretima do tamo, rezignirano i kolerično, kao šiparica posle razočaravajućeg razdevičenja. No dobro, tri duple šljive i pet Zaječarca, neko je pustio Rage against the machine, šta je ovo, sve omladina jebote?! Par vrućih piva kasnije, pokazuješ svima majicu sa printom Darta Vejdera koji penetrira u prkno Džorža Lukasa i smudi mu bradu, hvataš se za luster i ispuštaš primitivno tribalne pokliče. Smisao je transparentan, a život miomirisna livada pokošene otave u međunožju Fonde Džejn iz Barbarelle. Imaginarnim kopljem predvodiš rulju i nagnavaš u dalje pohode. Veče je mlado, diem je carpe, Sizif je zaboravio kamen.