Umreti. Čist sinonim, u najogoljenijem smislu, bez ikakvih dodatnih detalja (šta, kako...). Jednostavno: subjekat+ukenjao = subjekat umro.
Koristi se u širokom pojasu između kruga dvojke i prigradskih ruralnih sredina.
Od pre dobrih 40-50 godina, raznose ga taksisti, dostavljači, kafanski gosti i domaći, ulični novinari (videti fusnotu 1), umetničko-naučničko-sportska elita, čuvari geta (videti fusnotu 2), berberi, komšije... Svi. I to tako opstaje, žilavo, nepromenljivo i diskretno, kao jedan od najpouzdanijih pokazatelja pripadnosti gradu.
Možda ovo nije trebalo da pišem, možda je trebalo da ostane u internim razgovorima, gde mu je i mesto i gde jedino ima smisla. Svejedno, ako neko ko je odnedavno u Beogradu i pokuša da iskoristi kako bi se predstavio kao rodženi Beogradžanin - nema šanse. Odaće ga način na koji je to izgovorio, pa će opšti utisak da bude malo otužan.
fusnota 1: https://vukajlija.com/novinar/712842
fusnota 2: https://vukajlija.com/cuvar-geta/728141
- Jesi čuo za Duleta Cirkusa?
- Što, šta je sad zasro?
- Ma nije zasro, ukenjo.
- KAD?!!
- Sinoć...*
- Brate, primim ja vožnju, pođem na adresu, i taman skrenuo desno u Šupljikca, kad me uhvati neka nesvest, poče da mi igra pred očima, a ovde da probada... Ja reko, gotovo, ukenjo sam!
- I, šta je bilo?
- Ništa, otkud znam, prošlo...
