Ulica Zmaja od snošaja

По причама старих боема који су након теревенки по Скадарлији одлазили у ноћ, у овој улици су налазили једину ствар вреднију од новца. Ствар због које су се водили ратови, чак и у време кад није било аутомобила. Дакле није нафта, није земни гас, није ни злато. Мада неки су је плаћали златом, само да би је поседовали чак и на једну ноћ. Заборављали су ко су и шта су, макар били проклети до краја свог живота. Иста таква их је избацила на свет крваве, док су вриштали у сазнању да постају њени доживотни робови. Док се тама увлачи у сваки ћошак калдрмом покривене улице, на сцену ступају господарице ноћи. У свом богатству раскошних боја и заносне чипке која скрива њихову тајну, оне владају тим делом града који је као одвојен од остатка. Од остатка града, земље, света... Њима се обраћају у моментима очаја, када су све приче већ испричане по стотину пута и када више не пале ни фазони гардијског капетана због кога су курве пиле живу соду и скакале са балкона на тротоар. А оне, иако свесне своје моћи, помажу овим напаћеним душама и пружају им пар тренутака мира у бескрајном мору патње и бола. Када све прође, светлост дана ће избрисати синоћне трагове и све ће опет бити чисто и безгрешно. И све тако у круг до новог сумрака и новог чопора раскалашне господе жељне провода.