Onaj osećaj večitog čemera isprepletenog raznim trozupcima, vaseljenska svetlost unutar jednog mladog i nedužnog živog stvorenja. Poput neke lastavice koja je tek svila gnezdo usred zemlje Nedođije, poput ratobornog i plemenitog bivola koji ratuje sam. Eh, sudbino pusta.
Ne samo ja, već smo to svi pomalo. Jer ako čezneš za npr. nekim dobitkom, u krajnjoj nuždi ćeš se poistovetiti sa mamutom koji je teškom nepravdom nestao sa lica zemlje.
teško da ću se poistovetiti sa mamutom :) a šta ako čeznem za futdžabom, s kojim đavolom ću se onda poistovetiti?
E tad se prepuštaš pustoj sudbini, da te vodi na daleke pute svojim krajnje degutantnim metodama.
Možda jesmo, možda nismo, to samo zna Onaj gore koji nam je podario ovaj život ratobornog bivola.
- Prošao je Drogoš kup.
- Ivica? Ivica.. Ivicaaa.
++