Upuc

- Brate, gde si bio juče ceo dan?
- Ma iš'o u Inđiju sa nekim kolegama na Sinana. Znam da vi iz kraja niste u tom seljanija fazonu.
- Opušteno, mi gledamo što te ceo dan nema. Ni na balfu, ni na bleju. Kako je bilo na kraju?
- Ono, ustanem ujutru i mislim biće dojajan dan, a ispade totalni upuc. Prvo ovi moji šabani napali da idemo vozom, kao nikad pre nisu đirali s njim.
- Ahaha, 'ladno još nisu ušli u zvo, ko da ih keva juče odbila od sise.
- Taj zon. I naravno,vozovi kasne mesec godina, a mi se naložili da zabodemo prve redove. Pa smo maltene u zoru došli na stanu.
- E, nesrećo.
- Upucavanje maksimalno. Ma, i doteturamo se mi na kraju, uspemo da zabodemo prvi red, kad nema Ninketa u 11. Krivim se tamo sat vremena, tražim od obezbeđenja praćku da se roknem, ne znam šta ću od sebe. I na kraju lik kasnio čukson i po, doš'o mrtav pijan, sapliće se o bežični mikrofon, ne zna reči...Još se ovi moji deru, traže neke pesme, a baja ih gleda u fazonu pustite me u kurac. Ugin'o sam.
- Ahahah, bolj' da nisi ni izlazio iz kuće.
- Ništa mi ne pričaj.