Urbana gospoda

-Хало?
-Божур драги! Хау ар ју?
-(шкк?) Где си? Кад ћеш кући? Деца и ја те чекамо ево...сат времена. Олади се ручак...
-Ах дарлин, само на обед мислиш. У овом моменту се враћам са једне чаробне изложбе градске галерије, мајн гот... само да си видео атинске орнаменте, те сљезове колорите. Шта кажеш? Која је на мене оставила импресјон? Хмм, све су екстраординарне, уметност не раздвајам, мада "Табакера у праскозорју" од Рабиндраната Тагореа, уфф...ево још осећам плам у попрсју...
-А? Шта причаш бре? Каква табакера, какав... Јеси продала оне мушкатле на пијаци и платила струју од оних пара што сам ти дао? И оћеш долазити или да газим овај пилав без тебе?
-Шта кажеш? Чека ме форнети и паста из Трста? Ах, хвала, али пропустићу. Имала сам закуску на боц морски плодови јастога. Умал да заборавим, онај вишак франака што си ми дао, шопинговала сам "Беладона" чизмице изврнуте кожице. Нису богзна, али свидеће ти се. Имају сладак вунени носић на подпетици.
-Мама!!
-О, кћери моја (окреће се према баби на суседном седишту) То је моја кћер, да је видите, паметница, већ зна напамет ону познату "Питали козу да ли више воли поезију ил прозу...", а тек за пола године узима седамнаесту... Реци сунце мамино?
-Тата лежи и копрца се по поду, све се нешто тресе, и пена му излази из уста, вероватно је опет добио ножну упалу синуса...
(непријатна вишеминутна тишина, смена путника и нешто јаче урликање)
-ЗНАМ душо, ЗНАМ љубави, ПРОТАГОРИНА ТЕОРЕМА је и мени тешко ишла ал` не брини, то је као када имаш две туфахије без јабука, па кад их филујеш и ставиш бешамел сос, тако је мене моја мати учила. Све ћемо средити кад дођем кући...
-Слушај жено, цео дан варим и шалујем да би ти јела говна по галеријама. Кад дођеш кући, усраћу ти се у живот.
-Волим и ја вас! Оревуар!