Urbani "Vertep"

"Vertep" (stsl. pećina) je jednočinka koja se igra tokom božićnih praznika, u kojoj se prikazuje Isusovo rođenje i događaji vezani za njega: povijanje Bebe i smeštanje u jasle (otuda i kasniji naziv „jaslice” za odgovarajuće ustanove), javljanje anđela pastirima, dolazak tri mudra cara sa Istoka da se poklone Bogomladencu... Na kraju, svi zajedno pevaju (osim Iroda, naravno - njemu nešto nije bilo do pesme).

U prvobitnoj verziji, još u doba Konstantina Velikog (cca272-337), Carigradom je išla litija sa velikom maketom pećine u kojoj su skriveni glumci pokretali lutke i govorili njihove replike. Kasnije, kako se običaj širio među narod, glomazni mehanizam sa mnoštvom lutaka je zamenjen živim glumcima, a broj likova je postepeno smanjivan, da bi se, dok je to stiglo do Srbalja, sve svelo na nekoliko momaka nagaravljenih lica, u šarolikim kostimima, sa kartonskim mačevima i krilima, koji idu od kuće do kuće i izvode "Vertep", a domaći ih daruju svim i svačim.

Šteta što se "Vertep" do danas sačuvao tek u ponekim selima (mahom prečanskim). Mada, u nekim svojim varijacijama taj lepi običaj opstaje i po urbanim (pa i onim visokourbanim) sredinama, inače bi život po betonskim džunglama stvarno bio lišen svake romantike...

Badnje veče
„Ding-DOONG, Ding-DOONG”
Domaćin otvara. Pred vratima stoji nekoliko kostimiranih momčića, po licima izmazanih imalinom koji je već otpao oko usta zbog silnog osmehivanja pred mnogim kućnim vratima (mora tako, ipak igraju Misirce, Persijce, Judeje, Arape...).
- Dobro veče, srećno Badnje veče! Mi smo vaši vertepaši!
- Jao, draga, dođi da gledamo "Vertep" i ponesi darove za ovu divnu dečicu! Ajte, deco, ajte...
Dok momci izvode "Vertep", pojavljuju se dvojica kostimirana u narandžasto, sa širokim osmesima i bez rizika da im od osmehivanja otpadne imalin i da im pobeli oko usta:
- Dobro veče, sretno Bagnjo veče! Mi smo vaši gjubretari, mi vi nosimo vaše gjubre cele godine, mi kje pokupimo ovu slamu što su ovi pobacali...
- Aaa, da, da, ajte, ajte... Ženo, donesi nešto za ove čestite ljude!
"Vertep" se polako privodi kraju, a iz mraka se pojavljuju dvojica kostimirana u skupocena crna odela, sa belim košuljama i kravatama, besprekornog tena, sa naočarima za sunce i ostalim pripadajućim aksesoarima za pojasom/pod pazuhom/gde već. I oni se srdačno osmehuju:
- Dobro veče, srećno Badnje veče! Mi smo vaši reketaši...
- Jao, ajte, ajte, izvolite! Draga, donesi onaj beli koverat za ove fine momke!
Žena donosi, pruža im, oni broje, domaćin gleda:
- Je l' sve u redu?
- Naravno, gospodine, kao i uvek! Pravo je zadovoljstvo doći u goste u ovako finu kuću.
- Hvala, hvala, baš mi je drago! Znate kako kažu, hehe: nije svaki dan Badnji dan.
"Vertep" se u međuvremenu privodi kraju, svi saborno pevaju završnu temu "Radost, radost na sve strane", gosti se razilaze, a domaćin i domaćica razneženo gledaju za njima. Zagrljeni.
Božić specijal 2019