Merilo neurednosti u detinjstvu i prvim razredima osnovne škole. Naime, učitelji pretežno starije generacije su imali običaj da tvrde da kako se đak odnosi prema svesci može da daje detaljan odraz njegovog karaktera. Uši na svesci (delimično presavijeni ćoškovi stranica sveske) koje se najlakše hvataju, bilo nepažnjom pri zatvaranju sveske, ili pri čestom iščitavanju zbog okretanja stranica, su najčešće uzimane kao merilo neurednosti, pored sopstvenih beleški i interpretacija, dok se s druge strane krasopis u kome se od slova do slova ponavlja i u različitim bojama podvlači ono što je školski autoritet diktirao uzima kao odlična i poželjna osobina.
Učitelj: Perice, ti si mi nešto mnogo nemiran na času. Pređi u drugu klupu i sedi pored Milice. Ona je dobar đak, to će pomoći da se smiriš malo.
.
.
.
Perica: Hoćeš da mi se potpišeš u svesku? Pravim leksikon. Na.
Milica: AAAAA!!! IMA UŠI NA SVESCI!!! EVO OSEĆAM KAKO DOBIJAM KOLERU!!! UMRI STOKO!!!
Onomatopeja zatucavanja sitnog deteta bukvarom.
Hahah secam se kako smo ko pokisli kucici plakali u magarecoj klupi dok je uciteljica pricala ovima sta da nose na rekreativnu i kako da se ponasaju
Ali isto tako se secam da nikada nisam dozvoljavao svojoj siromasnoj sabraci da klonu moralno i duhovno jer ovi imaju sve, a mi samo naklonost majki pojedinih debelih drugarica koje su nas bas tako i gledale, kao izgladnelu stenad. Secam se da sam prvi poveo svoju bracu u juris na grickalice i sokove mladjih razreda kad se zavrsava skolska godina, dvoumili su se ali posle mog govora sa skolske klupe, sproveli smo konsolidovanu akciju i svako je upao u jedno odeljenje, oteo sta stigne i doneo kod nas da se gostimo
Ufff za to su ona burzujska deca dobijala tezak prekor roditelja a ponekad i batine, tipa skrate im dzeparac za rekreativnu ako prave usi u sveskama ili se druze sa mnom