Utripovani brisač klozeta

Факултет. Зграда факултета. Професори, доктори наука, будући академци. И наравно Он, брисач клозета. Его, велики его, сви долазе њему на ноге, сви му се јављају. Картица са именом и презименом јасно истакнута, да сви виде, ко не види, и огреши се о његово величанство, ризикује забрану, неће пишати и срати док је он на челу такве установе каква је клоња.
Острашћен брисањем туђих гована да не види да је у истим до гуше, прелива, а њему лепо, ни сам не зна зашто. Цео свет гледа кроз призму фекалија и чини да све изгледа ружичасто и миришљаво.
Једног дана поставе машину која ће сама брисати клозет, он више није био потребан. Захвалили су му се на сарадњи, раздужио картицу и док је одлазио нико од људи са факултета га није познавао, ипак га знају само из клоње..а он се осећао тако, тако посрано.