Uvikalo u ušima

6.00 други програм РТС.
Пичи химна, скачем ко опарен и у ставу мирно салутирам, ко ономад у армији.

07. 00. Јутарња кафа са колегама на послу.
Шеф : - Прекидај кафу, гаси цигаре, имамо хаварију!
Унутрашњи глас : - Боже правде, ти што спасе ....

11. 00. фруштук, по повратку са терена.
Шеф : - Звали са моста слободе, неко откино двајест метара браника.
Ја : - Али, нисмо доручковали.
Шеф : - Нисам Вас ништа питао, пали камион и на мост!
У.Г. : - ...Од пропасти до сад нас ...

14. 00. Још сат времена и готово. Кафа? Може :)
Шеф : - Добро је, да сам Вас затеко. Јесте скидали алат с камиона?
Ја : - Шта је сад? Дај бар кафу да попијемо.
Шеф : - Каква кафа?!? Пукла полуосовина на ФАП- у 20.21. Треба да одете у каменолом и заварите то. Да може сиђе с Фрушке Горе до фирме.
Ја :- Ко је то још радио, бре??? Па зато треба радионица, канал и нова полуосовина. Пошаљи шлепера горе да га довуче....
Шеф : - Слушај шта ти се каже.Кад заварите, полако терајте за њим, ако доживи дефект уз пут.
У.Г. : - ...чуј и од сад наше гласе и од сад нам буди спас ...

Срећа, па ме пробудила хинма, "Боже правде".
Да ме пробудио Killing in the name of или да су "Марш на Дрину" изабрали за химну, још код јутарње кафе бих завршио у истрази.