Kad imas nesto bitno nekome da saopstis, to mu napomenes, on ti izjavi:
-Evo, pretvorio sam se u uvo!
Taj neko pocinje pazljivo, zainteresovano da te slusa.
Primetices kako mu se menja facijalna ekspresija, uvo raste, glava se smanjuje, dok mu se citavo uvo ne poveca na velicinu glave.
Okrenuto prema tebi naculjeno slusa sta imas da kazes, povremeno se cimkajuci gore dole usled ukljucenog ekstra senzitivnog moda opazanja.
Sedeti na usima je antinom od:
Pretvorio sam se u uvo!
Opis takve situacije je eksplicitan, cak i za Vukajliju.
Zbog mogucih posledica po vasu psihu, ne bih opisivao taj horor...
Mene impresioniraju mačkine uši. Okreću se na sve strane i na najmanji zvuk, dok joj glava i pogled ostaju mirni, nekad čak i spava :)). Što bih ja volela da mogu tako nekad :)).
+
Bravo!!!