Uvrteti sebi u glavu

- Šta ti je čoveče, što si se namračio tako, kao da su ti pobili sve po kući?
- Ma odlepio sam. Provalio sam da me Marija vara.
- Ne seri matori, sa kim?
- Sa onim pederčićem iz njene zgrade sa četvrtog sprata.
- Jel ovo opet prolazimo kroz ono tvoje ludilo kao što je bilo sa komšijom sa prizemlja?
- Ne, nije to. Siguran sam.
- Pa šta je bilo, jesi ih snimio negde?
- Ma jok, nego uvek joj se javlja onako, dobar dan komšinice, ona njemu onda dobar dan komšija. Ma sigurno se karaju.
- Polako čoveče, ne mora to ništa da znači, pa javljaju se jedno drugom normalno. Šta tu ima loše?
- Ma šta se javljaju jedno drugom koji kurac.
- Pa dobro komšije su jebem mu mater.
- Ma nemoj. Jel se ti javljaš svim komšinicama?
- Pa ne svim, samo onima koje znam.
- Eto vidiš.
- Pa dobro, on nju zna pa joj se javlja.
- On nju zna. A odakle, a? On nju jebe pa joj se javlja.
- Ne mora da znači čoveče.
- Ma šta ne mora da znači. A kada naleti na mene samog, uvek mi se javi i smeška se nešto, onako pokvareno kao ja-ti-karam-ribu-konjino.
- Ma normalan, pristojan dečko, javi ti se brate. Au bre što si ti nezgodan kada nešto uvrtiš sebi u glavu. Bolje se smiri ili će te opet uhapsiti zbog ovakvih sranja, a sećaš se da si i prošli put pogrešio, jer onaj sa prizemlja je gej.
- Ma smiriću se ja kada njemu razbijem glavu, eto tada ću da se smirim.