U musavom bircuzu dok pušiš poslednju
pljugu, dođe ti konobar, značajno te pogleda i kaže gornji tekst.
I krene da menja jebenu pepeljaru, kao da od toga zavisi
sudbina sveta.
A već ti je jasno da onaj/ona koga čekaš neće doći, pa koji god je razlog bio da
se nađete večeras,
a preostala tri prsta piva u čaši su već toliko izlapela da ih nije
gre'ota ni ostaviti.
Naravno, popićeš i krenuti iz birca u noć... t.j. kući!
Bukovski, jes to ti
+ zato što iako je napisano neobičnim stilom i dalje ne gubi poentu, tj. izraz iz naslova je objašnjen.