Intro u razgovor psihoterapeuta sa roditeljima tinejdžera koji je napravio sranje.
Obično služi da se ublaži početan stres roditelja i da se isti pripreme za kasnije, ništa manje uvijene ali daleko konkretnije informacije o njihovom čedu. Nije li krajnje praktično i upotrebljivo – on izbačen iz škole, na intervenciju socijalnog radnika privremeno odbačena krivična prijava, zaplenjena pozamašna količina zelenila u kućištu kompa, dete na koje je nasrnuo se jedva oporavlja u Kliničkom Centru, morali su da se izvinjavaju i nadoknade uzčinjenu materijalnu štetu na kiosku – a on ipak – tako tvrdi psiholog, valjda on zna majku mu – jedan izuzetan mladić. Dečko neiskorišćenih potencijala.
Punu izuzetnost ovaj mladić dokazuje kad skine sa kurca roditelje i njihovog jebenog terapeuta i počne da, onako slobodan od škole, društva i pravila, u punom smislu koristi svoj potencijal. Onda će već stići da dovrši onog klinca iz KC-a, sa zelenila će preći na žuto i naći mu sigurniji štek, pesnice će ustupiti mesto nečemu konkretnijem, sa kioska na menjačnicu ili lokalnu STR prodavnicu i na kraju otkloniće svaku sumnju da je izuzetan mladić.
Nije li psihoterapeut bio u pravu na samom početku?
Dobra, ali ko da si u trenutku pisanja osetio istinsku brigu za drustvo i mladez.
Preozbiljna.
Nesumnjivo kvalitetno, svakako.
@VRoCk
Ма нисам, сетих се нечега из струке па ми паде на памет та уводна фраза која је и наслов дефиниције, а остало сам се налупетао. Мада и нисам, не знам...
@Др Јанковић
Страшно. Шта ли би јој тек урадио да није био свештено лице?
Јесте. Био је у праву. +
Био је у Сремским Карловцима један питомац богословије познатији као Поп,али су га због честих обијања трафика назвали Паук. Долијао је кад је убио радницу која се затекла у трафици.