Jedna od varijacija na temu "Teme glave i propratni assesoari". Vatra za razliku od suptilnog, starijeg brata u narodu poznatog kao Jašarka ne bode oči na prvi pogled. Vatru iskusni pastuvi prikriju sigalovskim repićem koji se viori raznim terenima treće opštinske lige kao da je nosi Bađo na prepunom San Siru, sa ponosom i stavom koji ide uz to naravno. Vatru ne mogu iskovati obični frizeri, vatru ne može nositi svako.Sliku božanskih uvojaka kose koja golicaju pastuvova ramena jedino može da dočara poster iz Tempa u periodu 1985-1998.Dok Jašarka srasta sa glavom domaćina, ergonomski lako i jednostavno pak, vatra je strano telo, koja se nizom stručnih i preciznih rezova makazama spušta niz vrat dotičnog sivonje... Laka za održavanje, bode oči u društvu, tema za započinjanje razgovora. Vatra nije samo frizura, vatra je deo imidža.Hardkor nosioci vatre ne haju za Kapriševe blajh molbe i šiška friz oni furaju svoju vatru ponosno i u 21. veku.Goniči lopte sve ređe potežu za ovom frizurom, tarzanka uzima primat.Poslednji primerak vatre u javnom život viđen je na potiljku Trifuna Ivanova, junaka koji je pronosio slavu vatre diljem travnatih terena starog kontinenta.
Pravda za Vatru ! Nikad prežaljena-Nikad zaboravljena
Трифон се он звао. А његов алкохоличарски дах је и донео бронзу Бугарима тад. Бекови нису могли да му приђу, а камоли да га прођу....
Na tu foru pricao mi Rajkovic sto je igrao krajem 80ih za zvezdu kao imao je neki crnac na sred marakane se ispisao u ruke i namazao se...smrdeo ka konj i nisi mogao da mu pridjes...
Tribute to Трифун Иванов