Zaštitnik školskog dvorišta i crkvišta.
Najstariji među klinčadijom a dobar ko lebac, njegova se poštuje, njegova se zna.
Klincima služi za uzor i svi pokušavaju da budu kao on, da driblaju kao on, da šibaju trojke sa pola terena kao on. Priča se da je jednom vatao ribu iza škole a klinci šmekali i da je motor provozao kroz popovo cveće a ovaj ga vijao litijom oko crkve.
Dečija legenda koja se menja iz generacije u generaciju i koja je uvek živa, a onaj koji mu donosi vodu sa česme taj je pod njegovom zaštitničkom šapom.
Ume da posavetuje, i da nagrdi ali jedno se zna. Njegova je zadnja, i najpravednija.
-Ajde meri jedanaest koraka gol pa da pucamo penale.
-Ajde. Jedan... dva... tri... četiri...
-Stani ne valja! pa vidi kolika ti noga ko da su te hranili prekrupom, evo ja ću da merim.
-NEĆEŠ! Ti imaš manje noge, pa će ti biti lakše da braniš!
-POMERI SE!
-NEĆU!
-ALO BRE! MIR OČI POVADILI! Šta se svađate?
-On hoće da meri gol njegovim nogama samo da bi lakše branio, a ja sam sitniji pa ne mogu da šutnem jako.
-Evo ja ću da izmerim. Jen..Dva...Tri...Čet...Pet...Šes...Sem...Osm...Devt...Des...Jedanes...
Jel sad dobro?
-Hvala Dule.
-E tako, i nemojte da se svađate nije to lepo. A ti treći što sediš tu što se ne igraš sa njima?
-Pa nemam loptu.
-Evo imam ja, ajde trkni mi po flašu vode, pa ćemo da ubacujemo na koš, naučim te da bacaš trojke.
-JES!
Dobra +