Verglati

- Хвала ти што си дошао по нас.
- Ма опуштено, обожавам да развозим људе по граду.
- Па добро, немој тако, много смо ти захвални.
- Не озбиљно. Стварно волим.
- Па... Лепо...
- Поготову ако су пијани ко гузице.
- Мало смо само попили...
- Разумем ја све то, није фрке, озбиљно ти кажем. Волим и ја некад да попијем.
- Знао сам да ћеш разумети.
- Мислим, волим као ви да попијем корито реке Нила. То се тамо зове суша, и онда мали Египћани умиру од глади и жеђи.
- Ето га опет он...
- Па опет, сваке године то радим, ко их јебе, што су истерали Јевреје.
- Хм. Па да, и мени је жао Јевреја.
- Јашта, мени је стварно жао што су их истерали. Сад би и Јевреји умирали од суше.
- Добро, добро, извини што смо те звали, извини што смо се напили, извини...
- Немој да ми се извињаваш шта ти је? Нисам вам ја то узео за зло.
- Стварно ниси?
- Па нисам, зло је узело вас. Боље се извини ЈКП Градска Чистоћа, направили сте им ђавољи посао испред клуба.
- Само је Шики повратио!
- А он је повраћао? Ја сам мислио да обележава хоризонталну сигнализацију саобраћајнице!
- Није му било добро, није због алкохола!
- Уф, па гадно је то... Није ти добро а треба да се ушљемаш. Знам ја све те проблеме који муче омладину.
- Добро бре брате, што ме верглаш ко дединог Стојадина?
- Па много се лако палиш.