Mitski mali neuhvatljivi stanovnik parkova, vidljiv samo na mahove, do te mere da pomislite da je samo plod vaše mašte.
-Mama, vidi veverica, kako je jurnula uz ono drvo!
-Gde?
-Eno sad... Ali... Nema je! Nestala je! Gde je?
-Možda ti se učinilo.
Mi smo u kasarni Komren imali jednu koja je uvek visila tu oko nas, skoro da nam je bila maskota. Zvali smo je Milica(iako je bila neutvrđenog pola). Nikad nam nije bilo teško da od (neobilne) vojničke užine odvojim po neki smokić, kikiriki ili pola cigare(pušači) za Milicu) :)
U hladnim noćima, oni koji su bili talični da stražare na -19 su maštali jedino o tome da se umotaju njen rep :)
+
obozavam veverice!!!!!!!!!