Pomalo zaboravljeni sleng,govori o nečijoj povezanosti,privrženosti nečemu.Ranije se mislilo na zemljake,koji su bili "pretplaćeni" na državne funkcije,pa su tako i skoro sve firme "po vertikali" imale Časne i Poštene,od Pere u kontrolu leta,preko svih službi preduzeća,upravnih odbora,do genaralnih direktora.
Red radnji se nekada znao i poštivao.Prvo osmoljetka u rodnom selu (ili susednom,ako nema škole u selu),srednja u obližnjoj varošici,pa ćale prodaje krupnu marvu i komad zemlje za nastavak školovanja u prestonici ili onom drugom univerzitetskom centru u državi.Kada se konačno završi usavršavanje u velikom gradu,na scenu stupa zemljak koji se zauzima za malog(ređe malu),ko veli dobar je znam mu oca (a bogami i majku,malo bolje,he,he),primiću ga kod sebe u preduzeće,neka ga na državnim jaslama,dok ne vidi šta će sa sobom.Taj mali kad poraste na isti način se ophodi prema svojim nekim novim zemljacima i sve u krug.
Na kraju vica jadni lala konstatuje da ga ne ide jer JEDINI on nema zemljaka,kad vidi dođoše vezane ko creva.
Ulove Lala,Bosanac i Crnogorac zlatnu ribicu,izvuku je na obalu,a ribica progovori:-Pustite me ispuniću vm svakom po želju!
Oni se slože sa tim i prvi želju izrazi Crnogorac:
-Želja mi je da svi crnogorci žive u jednoj državi,Crnoj Gori,srećni i zadovoljni!
Bosanac,ponovi istu želju kao i Mrčo,samo da država bude Bosna.
Dođe na red Lala:
-Jel ribice,jesi ti njima ispunila želje?
Ribica:-Jesam!
Lala:E,ako si njima ispunila želje,ja bi jedan ladan špricer!
Dudlaj ga, Bobby, do zore rane.