Veži pojas

-E, tebra, ceo dan ništa nisam jeo, rmbačim k'o konj od jutra do sutra, ustanem u šest, na poslu sam u pola osam, vratim se kući u osam, vidim ženu, decu, ludog komšiju kod kog upravo pijem kafu, i tako, život mi se sve na isto svodi...
-Ludi sam kažeš?
-Lud sto posto!
-Dosadan ti život?
-Sto jedan posto!
-Gladan si?
-Hiljadu posto.
-E, odlično, komša Sima je smislio ideju da potvrdimo sve ovo što si rekao i da ispravimo ono što ne valja. Znaš Dragčeta iz trećeg ulaza do mene? Preldžija matori, roka ispred dragstora sa svojom mini-market ekipicom i loča. E, pa ima poveliku vikendicu, kao što i sam znaš, a u njoj mnogo ukusne jabuke, pa šta kažeš da odemo i razotkrijemo mit njegovog zlatnog delišesa?
-Pitaš me da preskočimo u njegovu ogradu?
-Upravo to. Tako bi potvrdili moju ludost, ti bi se najeo jabuka i život ti ne bi bio tako monoton k'o što pričaš da jeste.
-Ma ti nisi lud, ti si dileja.
-Ajde, ajde, požuri, ja krećem, ako i ti ne pođeš neće ostati nijedna jabuka, a bogami ima i u gajbu da mu upadnem i uzmem one pršute što svakog meseca dobija iz Dalmacije. Samo veži pojas, znaš moglo bi opako da se završi jer ima dva rotvajlera i dvocevku, dobro podmazanu, razumeš ti mene.