Vidi Evropu i umri

Američka verzija čuvene floskule “Vidi Rim i umri”, koja je za razliku od pomenutog originala poprilično bukvalno shvaćena u zemlji u kojoj je nastala. Nepisano pravilo kojim se vode ostareli i najčešće penzionisani parovi koji su, polako zakoračivši u poslednju četvrtinu života im, odlučili da konačno posete prapostojbinu svojih predaka i tako bar malo poboljšaju sopstvene pozicije pred sve bliži intervju sa Svetim Petrom.

I dok je za nas Srbe Evropa mesto gde bujaju dekadencija i večno prezreni kapitalizam, za Amere je ona jebena druga galaksija, raj na Zemlji “s onu stranu bare”, paralelni univerzum u kojem je sve drugačije i kreće se u suprotnom smeru. BOLJEM, razume se. Fazon - čak su i fekalije iz MekDonaldsa i Burger Kinga ukusnije! Elem, na jednom standardnom spisku „must-see-before-die” destinacija obično se nalaze Pariz, London, Lisabon, Madrid, Barselona, Firenza, Venecija, Verona, Amsterdam, Beč, Berlin, Budimpešta, Prag, Liverpul (jer, Bože moj, jebeni “Bitlsi” su odatle)...i naravno Džej - što bi u ovom slučaju bio najžabarskiji grad na svetu i, ujedno, prebivalište žene Frančeska Totija, RIM. Oni nešto hrabrije prirode na pomenutu listu turiće i Stokholm, Kopenhagen ili Istanbul (negde pročitali da je tu rođen Aladin;pretpost.prev.) dok će jedino ludaci i anti-patriote želeti da vide Moskvu, centralnu bazu arhineprijatelja i “ground-zero” Komunizma.

Područje Balkanskog poluostrva, pak, nije zahvaćeno Zemaljskom turističkom ponudom.

Elem(2), na kraju im samo preostaje da pošto vide i poslednju crkvu, trg, fontanu ili muzej otputuju i u Indiju i ostatak Master ili neke druge kartice potroše na revitalizaciju sopstvenog duha u Ašramu po preporuci jebenog turističkog vodiča. Srdačan.