Vijati

Zima, prohladno ali vedro veče bez snega. Okupilo se društvo iz srednje posle dužeg vremena. Blejimo kod ortaka uz muziku i cirkamo neku domaću ljutu, prepečenicu. Provaljuju se fore, prosipa se sva pamet sveta k'o što i dolikuje kad se cirka domaća. Milina, sve je idealno. U trenutku kreće zvonjava i lupanje po vratima i prekida idilu.

:tras,tras,zvrrrrrr,zvrrrrr,zvrrrr,tras,tras,dum,dum,zvrrrrrrrrrrrr:
- Alo bre ljomberu lakše malo, šta si leg’o na to zvono? Jebemumiša da mu jebem! Ideeeem!
:zvrrrrrrrrr,zvrrrrrrrrrrr:
- Dobro bre Ćomi jes ti bre normal...
- Brate puštaj me unutra molim te!!! Zaklučavaj vrata odma, idukurac!
- Š’a je bilo Ćomi? Izgledaš ko da si video mrtvaka majku mu.
- Ma brate vijali nas kerovi po gradu, Šone je pao! Ja se nekako izvukao al tripujem da su me pratili. :zadihan:
- Pa šta ste sad uradili jebemumiša?!
- Ma ništa brate malo se zapili i krenuli da guramo kontejnere niz ulicu i ovi počeše da nas vijaju iz čista mira.
- Ček, ček, stani, polako pajvane jedan. Ti hoćeš da mi kažeš da si, iako imaš 25 godina, gurao sa Šonetom kontejnere niz ulicu u po noći?! Kojstimoron!!!
_______________

- Šta si tako zadihan, što si trčao?
- Ma vijali me kerovi od buvljaka pa skoro do zgrade, usr’o sam se živ!
- Šta si sad napravio majmune, neće policija nekog tek tako da ju...
- Ma koja policija idukurac, vijali me kerovi, džukele! Ceo jebeni čopor, sve reks do reksa!