Devojke sa kojima se smuvate u gradu mortus pijani, a čijeg se imena, prezimena, a neretko i izgleda ne sećate.
I tako, posle 5 napornih radnih dana, konačno dodje i taj petak veče, a Boga mi, tu je i subota veče, nekad i nedelja. Izlazite u grad i lešite se od Rubina, čisto malo sebi da date oduška, pa imate i vi dušu. Nepoznata cupi uvija se ono vas, vatate je onako od pozadi što na kraju dovodi do zajedničkog izvođenja jezičkih bravura. Naravno, jutro posle retko čega se sećate, ali jedno znate zasigurno: našli ste zajednički jezik sa nekom ribicom.
-Brate, eno je ona što si se sinoć ljubio sa njom.
*Koja bre? Ona preko puta? Auuu, jebote, zakloni me, neću da me vidi.
-Što bre, javi se devojci, možda ispadne super.
*Aha, i živećemo srećno i zajedno do kraja mog života. Ae ne rise bre, nego me zakloni, to je bila samo vikendašica, ništa više.
-Koji si ti muški skot, hehe.*Devojke verovatno koriste izraz Vikendaši, a neretko i Bivše ljubavi.
