Osim što je lepo žensko ime, ujedno i naziv za mini verziju stare dobre ponike, bicikla koji nam je većini bio prvi pre nego što smo počeli da pravimo čuda sa maunti bajkovima. Iako je Violeta bila biciklo kao i svako drugo, upravo ta minijatura joj je davala izvesni šarm.
Međutim, ni taj šarm ne bi bio od velike pomoći ako ste prerasli Violetu, a niste imali para za drugi bicikl. Tada je dolazilo do ozbiljnih muka ukoliko ste pokušavali da održite korak sa društvom koje je bilo bolje opremljeno od vas. Jebi ga, dok oni okrenu pedale jednom, vi ste morali makar tri puta da ne biste potpuno zaostali.
- Simo je l' idemo na pecanje za vikend na Galovicu?
- Naravno Miki, bajsevima kao što smo se i dogovorili.
- Znači još samo da Rileta pozovem ako hoće sa nama.
- Miki brate nemoj, on ima onu Violetu.
- Ne seri da je smuvao onu iz V/2?
- Ma kakvo muvanje, taj još uvek i ne konstatuje devojčice. Ne mislim na tu Violetu, nego na onu malu poniku. Ako Rile bude išao sa nama tri dana nećemo stići do Galovice jer ćemo morati da vozimo sporije da bi on mogao da nas sustigne. Batali njega, idemo samo nas dvojica.
:+D,
Ne znam za izraz, ali si ga dobro definis'o +++
Kad je Violeta u pitanju neizbežno mi pada na pamet "Violeta, kućo stara!"
Kako ne znaš bre da su tako zvali te male ponike. Ja sam imao jednu i naravno imao sam i muke da stignem ove sa ozbiljnijim mašinama :)
Ne znam za izraz, ali si ga dobro definis'o +++