Za razliku od kobasicijade (lokala ili žurke gde gotovo da nema ženskih osoba), na viršlijadi je kompletno društvo muško. Dok u nekom od tih lokala ili žurki nekim ljudima može biti zabavno (dežurnim eliminatorima alkohola i muželnicima), u ovom slučaju ljudima koji su prisutni kroz glavu prolaze samo misli "sudija, sviraj kraj".
Elem, u pitanju je tuširanje vojnika u kasarni. Tada nikome nimalo nije prijatno što se tu nalazi. I svi se mole da im svest i podsvest, a bogami i astralna projekcija, budu usmereni samo na postupak obavljanja lične higijene. Jedino se drugarice, ortakinje i ostale pripadnice ženskog roda (ne keve i sestre, a bake nikako) kikoću, smejuckaju, pokrivaju (tobože od srama) usta i svoj kez na sam pomen vojničkog tuširanja. Šta im prolazi kroz glavu, to tačno niko ne zna, ali svaki muškarac poželi da zaboravi taj deo svog života, sem ako, naravno, nije gej.
Ne gledaj tuđeg vršnjaka, ne misli na žene, ne peri tukidida više nego što treba, ne misli na žene, ne misli na žene, ne misli na sise i guze... Samo se nasapunjaj, isperi to i bež' na sušenje i obalačenje.
Naziv viršlijada je nekako najadekvatniji, pošto veličine pimpeka variraju od "k'o u crnčuge" do "k'o koktel viršlica". Naravno, svakoga je blam da se zagleda u tuđi, a mnogima je bezveze da pokazuju na tuđi (bilo da je mali ili veliki) da ne bi bili okarakterisani kao topla braća.
Jedina zabava je zajebavanje lika kome ispadne sapun (ili tuba sa gelom za tuširanje) da je on otvorio radnju. Smeh je glasan, dug i služi kao mantra za prizivanje Mlohavog čoveka (arhi-neprijatelja potencije).
