Višenamenski dvorišni ukras

Стари аутомобил. Крнтија. Кршина. Вероватно непоправљив али будући да је власник емотивно везан за њега, не жели да га да на отпад. Воли да му је стално пред очима, да га погледне ујутру и увече, можда чак и да га додирне кад год прође поред њега и сети се старих добрих времена које је провео возећи се у њему. Таман посла да га на отпаду неки непознати људи раскантају и да његове делове развлаче разноразни никоговићи...
Али, пошто власнику истог укућани редовно звоцају ("Кад ћеш већ једном да склониш ову крнтију из дворишта?!?") он свакога дана уместо одговора благо одмахне руком и смишља у које би корисне сврхе могао да искористи свог љубимца да га више нико не би гњавио. Само је питање дана кад ће да падне решење...
Тако добијамо старе, непокретне аутомобиле, који често немају ни точкове ни фелне ("Дош'о ономад комшија Мића, треб'о му точак за Ренова") али имају бројне тешко смишљене, занимљиве и креативне намене. Настављају свој живот у некој другој сфери постојања.
Као складиште за огрев. Као расадник за зелену салату. Као пилићарник. Као саксија за Славкино цвеће. Као згодно место за држање разноразног алата. И многе друге намене у зависности од власникове маштовитости.
Али остаје у дворишту!