Vlasnice butika u ulozi prodavačice

-Добар дан.
-Добар дан, изволи.
-Видео сам код вас једну лепу нарандџасту кошуљу.
-Знам, ти си долазио пре 6 дана, рекао си да ти је сачувам.
-Да, имате савршено памћење.
-Ево ти изволи пробај.
-Ух, мали су ми рукави.
-Па то и може да се толерише.
-Па ипак, кад се мало опере, покупиће се још мало, ипак не бих.
-Чекај стани размисли још једном, шта ако је после неко други купи?
-(жено није је нико купио 6 дана, сад ће је неко купити) Па ипак, не бих да потрошим новац на нешто што нећу користити.
-У реду, а да погледаш још неке, имамо још 2 у избору.
-Заиста не бих, журим.
-Ма стани, то је 2 минута. Ево ти ова црвена.
-Јој 'ајде..... Па и није лоша.
-Ма одлична, перфекта, савршена, много добро ти стоји, имаш светао тен, баш си екстра у њој.
-Да, да. Него могу ли ја пробам ту каро црвену?
-Наравно, наравно... ____ ... Јао, јао, што ти је та тек дорба, како савршено стоји.
-Ипак ми се чини да је она прва боља.
-Јесте... Јесте у праву си, она ти је боља. Мада ни ова није лоша, али она је као кројена за тебе.
-ХМ...
-У реду, онда пакујем ову. 3500.
-Дај да је ипак још једном пробам...
-Ма нема потребе, одлична је, ја је већ запаковала.