Fizioloska reakcija na razmisljanje o hrani.
Zamisli, al potrudi se, skoncentrisi se:
Velika supena kasika, koju nabijas u veliku teglu prepunu meda. Livadskog. Tecljivog. Providno zlatnog.
Jak ostar a neodoljiv miris svezeg meda.
U nosu i nepcima...
Mmmm... Zamisli...
Okreces kasiku iznad tegle da prekines curenje, da se ne ulepis medom.
Kasika puna meda, jedva se providi kroz med, koji vec pocinje da klizi sa kasike.
Dva tri brza okreta.
Privlacis kasiku ustima, a usta iznad tegle, da slucajno ne sklizne i ne ofleka nesto.
Zines i na isplazeni jezik grunes celu kasiku, odjednom.
Osetis jacinu, punocu safta i slasti.
Treba ti vode, ali ne,
prvo da jezikom i nepcima stegnes kasiku, skines sav med sa nje.
Ukapiras da si preterao, puno si uzeo, vise nema nazad.
Drzis med u zatvorenim ustima.
Pocinje da se razliva po ustima i topi, zahvatio je celu povrsinu.
Ne smes da progutas bez vode, mnogo je sladak medast ukus.
Prilazis slavini.
Grabis casu, odvrces slavinu...
Nestalo vode!
Nemas kud.
Muljas med jezikom, nabija ti se ukus kroz grlo i nos u oci i sinuse.
Topi se med i klizi lagano kroz grlo...
Nije to taj covek, nego ti, trebalo je da zamisljas, pa sad, udavice se, ako mu pljuvacne zlezde ne ugase pozar u ustima.
To je ta voda na usta!
Ma, ja sam zamislila samo kako se davim tim medom i onako kasljem, a pljuvacne zvezde, ovaj, zlezde mi otkazale a u glavi - GDE JE SAD TA VODA NA USTA?!?!
E jebi ga, kod tebe nije uspelo, nisi mastovita, il nisam ja bio dovoljno sugestibilan.
Dok sam pisao, gutao sam, na mene delovalo!
Probaj da zamislis kako obe polovine limuna cedis istovremeno u usta!
Ako nece ni to, jebi ga, zamisli Antonija Banderasa kako te zvali! ;-)
Ma otkud med u primer?! Ne bi mi pošla voda sto godina da mi opisuješ i prikazuješ slike. Mogla je neka sočna mesina koja cvrči i širi mirise...
A i gde je primer kad vidiš zamamni komad ženskog mesa pa krene voda na usta?
Ovo treba redefinisati. ;)
ama meni voda ide na usta samo na spomen hrane,a kamoli ovo sto ti opisao