Trenutak u razgovoru koji neodoljivo podseća na trošenje baterija u vašem vokmenu. Kako su vokmeni odavno otišli u muzeje, ostavili su samo ovaj odvratan osećaj očaja pri saznanju da vam je i zadnji par baterija posrkan.
- Kažem ti, vozim se ja tako niz 29. novembra kad ispred mene kengur, ja reko gde kengur u sred Beograda. I ja tu krenem da ga jurim, da učinim dobro delo i spasim grad, kad ja tamo a ono međutim nema ničega i ... krenem ... daaa .... ssee zaauuuustaaavlljjaaam... koood... ovaj...
- Au batice, aj resetuj se, koncentriši se, da ne moram da ti kupujem nove baterije.
Мораш да пожуриш, полако се гасим, престајем и да капирам и све... Не волим јун и јул...ни септембар ни октобар, јануар ни април... :(((
@Maja, tebi onda bolje da gledaš na kineski kalendar, kontam da oni nemaju mesece i tako to nego neke aždaje :)
@Kosmo, hvala :)
@Johnny, bilo je i više nego surovo, taj osećaj razočarenja... uf... pogotovu nama muzičarima :(
:))) Jao, to ću početi da upotrebljavam...Baš imam jednog druga koji ima slične priče/doživljaje...i što je najbolje, on veruje da mu mi verujemo :))) +++